Volos i Pilion: Letovanje u Podnožju Planine Kentaura

Po grčkoj mitologiji, na Pilionu su živeli kentauri, a sa njegovih padina je isplovila Argo sa Jasonom i argonautima. Danas sa istog mesta isplovljavaju uglavnom ribarske barke i poneki turistički brodić – ali osećaj da si u "nekoj drugoj Grčkoj" ostao je isti. Ovo nije Halkidiki: ovde se dolazi zbog kombinacije grada, planine i mora kakvu nema nijedna druga regija u koju vozimo.

Volos: grad koji se jede i pije

Volos je peti grad Grčke po veličini, ali njegov centar uz obalu deluje kao veliko primorsko šetalište. Ono po čemu je čuven su tsipouradika – taverne u kojima se naručuje cipuro (lokalna rakija), a uz svaku turu stiže drugo meze: hobotnica, sardele, sirevi, salate. Ne biraš ti hranu – hrana bira tebe. Večera u tsipouradiku uz šetnju obalom je rimel svakog boravka ovde.

Sama obala je poseban doživljaj: u luci je usidrena replika mitske Argo, sagrađena tradicionalnim metodama – simbol grada i obavezna fotografija. Volos je uz to i univerzitetski grad, pa kafići rade punom parom i van sezone, a večernja "volta" uz obalu je institucija: ceo grad izađe da prošeta, od beba u kolicima do dede sa brojanicama. Turista u klasičnom smislu je malo – i to se oseti u cenama, ali i u tome što te konobar ne juri, nego te pusti da sediš satima.

Grad ima i odličan arheološki muzej, voz-legendu "Mudžuris" koji se penje na Pilion, i dovoljno urbanog sadržaja da ti nijedan kišni dan ne propadne.

Za "Mudžurisa" jedan savet unapred: istorijski voz uskog koloseka danas saobraća na deonici od Ano Lehonije do Miliesa, uglavnom vikendom u sezoni – red vožnje proveri na licu mesta i rezerviši dan ranije, jer je kompozicija mala a interesovanje veliko. Vožnja kroz maslinjake i preko kamenih vijadukata traje oko sat i po i računa se u vrh doživljaja Piliona, posebno sa decom.

Pilion: sela u kojima vreme sporije teče

Planina iznad Volosa je posebna priča. Makrinica, "balkon Piliona", visi iznad grada sa pogledom koji se ne zaboravlja. Portarija, Milies, Cangarada – kamene kuće, platani stari po nekoliko vekova, česme sa izvorskom vodom i taverne u kojima se jede spanakopita kakvu nigde nisi probao. Iznajmiš auto ili uzmeš organizovan izlet, i za jedan dan prođeš tri-četiri sela.

Makrinica je bez automobila – parkiraš na ulazu i dalje ideš peške, kaldrmom pored česmi, do trga sa pogledom na ceo Pagasitski zaliv i Volos duboko dole. U Cangaradi te na trgu Agia Paraskevi čeka platan za koji lokalci tvrde da je star skoro hiljadu godina – krošnja mu natkriljuje pola trga. Svako selo ima svoju "specijalnost": u jednom je to slatko od firikija, u drugom pastrmka, u trećem samo pogled – i baš zato obilazak ne dosadi ni trećeg dana.

Istočna strana Piliona krije i neke od najlepših plaža kontinentalne Grčke – Milopotamos sa čuvenom probušenom stenom i Fakistra, do koje se silazi stazom kroz šumu. Nisu "iza ćoška" (sat vremena vijugave vožnje), ali su nagrada srazmerna trudu.

Na istoj strani je i Damuhari, minijaturna kamena luka u kojoj je snimana čuvena plesna scena iz filma Mamma Mia – danas mirno mesto sa par taverni uz samu vodu. Za sve istočne plaže važi isto uputstvo: kreni pre devet, vozi strpljivo (serpentine su uske, a Grci ih voze kao da su široke) i ponesi vodu i užinu, jer sadržaj na plažama ume da bude skroman. Povratak preko sela uz kafu na nekom trgu – i to je dan koji se prepričava kad se vratiš kući.

Kala Nera i letovališta Pagasitskog zaliva

Za bazu većina naših putnika bira Kala Neru – mirno mesto na 20 minuta od Volosa, sa dugom plažom, plitkim i toplim morem (zaliv je zaštićen, talasa gotovo da nema) i šetalištem uz more taman koliko treba. Idealno za porodice sa malom decom. Tu su i Afisos, malo življi i "instagramičniji", i Horto i Milina dublje u zalivu, za one koji stvarno beže od svega.

More u zalivu je mirnije i toplije nego na otvorenoj strani – neko to voli, neko traži talase. Ako si u drugoj grupi, plaže istočnog Piliona su tvoj teren.

Dan u Kala Neri ima svoj ritam: pekara ujutru, plaža do podneva, pa ručak u nekoj od taverni gde stolovi stoje bukvalno na plaži. More je toliko mirno da deca satima ostaju u plićaku, a šetalište uz obalu uveče postane dnevna soba celog mesta. Ko traži spektakl, neće ga naći; ko traži da mu pritisak padne za deset jedinica – naći će ga već druge večeri.

Šta (i gde) jesti: mali gastro vodič

Pilion je poljoprivredno srce Tesalije, i to se oseti u tanjiru. Obavezno: spetsofai – lokalna kobasica sa paprikama u paradajz sosu, planinski specijalitet koji se najbolje jede u selima; firiki jabuke i slatko od njih (kupuje se u teglama po selima, suvenir koji ima smisla); sirevi i med sa pijace u Volosu. U tsipouradiku pravilo je prosto: ne naručuj jela, naručuj ture cipura, meze stiže sam i svaka tura donosi nešto novo. Račun za dvoje, sa četiri-pet tura i stolom punim mezea, retko pređe 35€.

Za porodični ručak u Kala Neri, taverne uz more drže klasiku: musaka, gemišta, sveža riba. Cene su blage prema halkidičkim standardima – porcije 7-9€, riba po kilaži i po dogovoru.

I ne propusti pijacu u Volosu ako si tu pijačnim danom: tezge sa maslinama u deset varijanti, planinskim čajem, sirevima i medom – pola poklona za kući rešiš na jednom mestu, upola jeftinije nego u suvenirnicama. Ako ne stigneš, prodavnice lokalnih proizvoda po selima Piliona drže sličan asortiman – malo skuplje, ali i dalje domaće i pošteno.

Plan za deset dana

Da ne teoretišemo, evo kako izgleda dobar raspored: tri-četiri dana čisto plažiranje u bazi (Kala Nera ili Afisos), jedan dan Volos sa muzejom i večernjim tsipouradikom, jedan dan zapadna sela (Makrinica i Portarija), jedan dan istočne plaže (Milopotamos i Fakistra – kreni rano!), jedan dan Milies i vožnja starim vozom ako je u saobraćaju, i dva-tri dana rezerve za ponavljanje onoga što te je najviše kupilo. Ko ostane kraće od nedelju dana, ovde je zakinuo sam sebe.

Sa manjom decom plan olakšaj: umesto obe istočne plaže u jednom danu izaberi jednu, a vožnju vozićem stavi u sredinu boravka kao "nagradu" – deca posle nje slušaju ceo dan.

Praktično: put i logistika

Od Beograda do Volosa je oko 700 km – sat i po dalje od Olimpske regije, autoputem skoro celim putem (granice i putarine smo raspisali u vodiču za put kolima). Zgodna fora: put se lepo lomi na dva dela pauzom kod Platamona ili u Litohoru. Auto ti ovde znači više nego na Halkidikiju, jer je pola doživljaja u obilasku – sela, plaže, vidikovci.

Sezona traje od juna do sredine septembra; jul i avgust su najživlji, ali Pilion nikad nema gužve u halkidičkom smislu. Cene smeštaja su umerene – za kvalitetan apartman u Kala Neri računaj slično kao u Olimpskoj regiji, često i povoljnije za viši kvalitet.

Ako ne voziš svoj auto, rentiranje na licu mesta je rešivo, ali u špicu rezerviši unapred – ponuda u malim mestima nije beskonačna. Za planinske deonice uzmi makar klasu više od najmanje: klima, četvoro putnika i uspon na Pilion su previše za litar kubikaže. I sipaj gorivo u Volosu pre penjanja – pumpe po selima su retke.

Za koga je ova regija?

Za one kojima je letovanje više od plaže: parove, porodice sa radoznalom decom, ekipe koje vole da se svaki dan nešto dešava. Ako ti je ideal da se dve nedelje ne pomeriš sa ležaljke – biće ti lepo, ali nećeš iskoristiti ono najbolje. Ponudu za Volos i okolinu nađeš na našoj stranici, a za ostatak regije pogledaj Pilion.